Drugi mesec dojenja je veoma zanimljiv jer se često očekuje da su se mama i beba već „uhodale“, a upravo tada mnoge porodice nailaze na nove izazove. Zbog toga se veliki broj pitanja savetnicama za dojenje, patronažnim sestrama i pedijatrima javlja upravo između 6. i 8. nedelje nakon porođaja.
Beba odjednom stalno traži da sisa
Mnoge mame koje su već stekle određeno samopouzdanje u dojenju iznenade se kada beba odjednom počne da traži podoje mnogo češće nego ranije.
Najčešći razlog je razvojni skok i ubrzan rast bebe.
Beba tada:
-češće traži dojku,
-duže boravi na dojci,
-deluje kao da nikada nije sita,
-češće se budi noću.
Mame često pomisle da nemaju dovoljno mleka, iako je u najvećem broju slučajeva upravo često sisanje način na koji beba povećava proizvodnju mleka prema svojim novim potrebama. Takođe, beba traži da sisa kada želi da zaspi, kada je umorna, kada je uznemirena, kada joj je potrebna blizina.
Važno je da razumemo da je dojenje, osim hranjenja, i važan način umirivanja, regulacije emocija i osećaja sigurnosti za bebu.
Kriza samopouzdanja kod mame
U prvim nedeljama fokus je bio na uspostavljanju dojenja.
U drugom mesecu mnoge žene počinju da se pitaju:
-Da li imam dovoljno mleka?
-Da li je beba dovoljno napredovala?
-Zašto više ne osećam nadolazak mleka?
-Zašto su mi dojke mekše nego ranije?
Zapravo, oko drugog meseca proizvodnja mleka često postaje bolje prilagođena potrebama bebe, pa dojke mogu delovati manje napeto nego u prvim nedeljama.
To ne znači da je mleka manje.
Beba se lako ometa tokom podoja
Oko šest do osam nedelja beba postaje budnija i zainteresovanija za svet oko sebe.
Odjednom joj je zanimljivo:
svetlo,
glasovi,
televizor,
stariji brat ili sestra,
kućni ljubimac.
Podoji mogu postati kraći, a beba se često okreće i prekida sisanje.
Mame tada ponekad pomisle da beba odbija dojku, iako je često reč o normalnoj razvojnoj fazi.
Večernja nervoza i maratonsko dojenje
Mnoge porodice primećuju da se krajem dana beba ponaša drugačije.
Traži dojku češće.
Sisanje izgleda neorganizovano.
Plače više nego tokom dana.
Ovakvo ponašanje često izaziva zabrinutost da nema dovoljno mleka.
Međutim, večernji period je kod mnogih beba prirodno nemirniji, a učestaliji podoji predstavljaju način da se umire i pripreme za duži san.
Umor mame počinje da se nagomilava
Prvih nekoliko nedelja često prolazi u svojevrsnom adrenalinu.
Oko drugog meseca mnoge mame počinju da osećaju posledice dugotrajnog nedostatka sna.
Tada se mogu javiti:
-frustracija zbog čestih podoja,
-osećaj da su stalno vezane za bebu,
-sumnje u sopstvene sposobnosti,
-potreba za više podrške okoline.
Ovo nije problem dojenja, već pokazatelj da mama takođe ima potrebe o kojima treba voditi računa.
Pritisak okoline
U ovom periodu često počinju komentari:
-„Zar još uvek samo sisa?“
-„Možda nije dovoljno sito.“
-„Daj mu malo dohrane da duže spava.“
-„Moje dete je u tom uzrastu već imalo ritam.“
Takvi komentari mogu ozbiljno poljuljati samopouzdanje mame.
Važno je znati da se potrebe beba veoma razlikuju i da učestalost podoja sama po sebi nije pokazatelj da nešto nije u redu.
Dojenje se menja kako se menja i beba
Jedan od najvećih izazova drugog meseca nije sama tehnika dojenja, već očekivanje da bi do tada sve trebalo da bude lako.
Istina je da se dojenje menja kako se menja i beba. Svaki novi razvojni period donosi nova pitanja i nedoumice. Zato nije neobično da mama koja je uspešno dojila prvih mesec dana odjednom ponovo ima potrebu za podrškom, informacijama i ohrabrenjem.
To nije korak unazad. To je deo procesa upoznavanja svoje bebe i prilagođavanja njenim potrebama koje se iz nedelje u nedelju menjaju.
