Zašto se i dalje osećam emotivno ranjivo dva meseca nakon porođaja?
Mnoge žene očekuju da će se nekoliko nedelja nakon porođaja stvari postepeno vratiti u ravnotežu. Beba raste, porodica ulazi u određeni ritam, a okolina često pretpostavlja da je najteži period prošao.
Ipak, upravo oko drugog meseca nakon porođaja mnoge mame primećuju da su i dalje veoma emotivne. Lakše se rasplaču, osetljivije reaguju na komentare drugih ljudi, češće brinu i ponekad imaju osećaj da ih i najmanji problem može preplaviti.
Emotivna ranjivost u ovom periodu nije znak slabosti, nedovoljne pripremljenosti za majčinstvo ili nedostatka ljubavi prema detetu. Ona je često rezultat brojnih promena koje se dešavaju istovremeno – u telu, svakodnevnom životu, odnosima i načinu na koji žena doživljava sebe.
Hormoni su se promenili, ali nisu jedini razlog
Nakon porođaja dolazi do naglog pada hormona trudnoće, pre svega estrogena i progesterona. Ove promene mogu uticati na raspoloženje, nivo energije, kvalitet sna i način na koji žena doživljava svakodnevne situacije.
Međutim, bilo bi pogrešno svesti sve emocije na hormone.
Majka koja je postala osetljivija nije samo žena čiji se hormoni menjaju. To je osoba koja se istovremeno prilagođava potpuno novoj životnoj ulozi.
Ona brine o bebi koja zavisi od nje dvadeset četiri sata dnevno. Donosi desetine odluka svakog dana. Uči da prepoznaje potrebe svog deteta, a često zanemaruje sopstvene.
Zbog toga je važno razumeti da emocije nakon porođaja nisu samo biološka reakcija organizma. One su i odgovor na veliku životnu promenu kroz koju žena prolazi.
Kada treba potražiti dodatnu podršku?
Važno je razlikovati uobičajenu emotivnu osetljivost od stanja koja zahtevaju stručnu pomoć.
Razgovor sa lekarom, psihologom ili drugim stručnjakom može biti koristan ukoliko:
-osećaj tuge traje veći deo dana tokom dužeg perioda,
-gubite interesovanje za stvari koje su vam ranije prijale,
-imate osećaj beznadežnosti,
-teško ostvarujete povezanost sa bebom,
-anksioznost ili zabrinutost ometaju svakodnevno funkcionisanje,
-osećate da se sami više ne možete nositi sa svojim emocijama.
Traženje pomoći nije znak neuspeha.
To je odgovoran korak ka brizi o sebi, a samim tim i o detetu.
