Usamljenost o kojoj se retko govori
Jedan od paradoksa ranog roditeljstva jeste da žena može biti sa bebom tokom celog dana, a da se istovremeno oseća veoma usamljeno.
Tokom trudnoće pažnja okoline često je usmerena na buduću mamu. Nakon porođaja fokus se prirodno prebacuje na bebu.
Mnoge žene zato opisuju osećaj da su postale „nevidljive“.
Ljudi pitaju kako je beba spavala, koliko napreduje, da li lepo jede. Ređe pitaju kako je mama.
Istovremeno, svakodnevica sa malom bebom može ograničiti kontakte sa prijateljima, kolegama i aktivnostima koje su ranije bile deo života žene.
To ne znači da žena nije srećna zbog dolaska deteta.
Moguće je istovremeno voleti svoju bebu i nedostajati vam razgovori sa odraslima, vreme za sebe ili osećaj povezanosti sa svetom izvan roditeljstva.
Takva osećanja nisu neobična niti govore da je žena nezahvalna. Ona samo ukazuju na to da ljudima, pa i novim mamama, ostaju potrebni podrška, razumevanje i kontakt sa drugima.
Šta može pomoći kada se osećate usamljeno?
Usamljenost se ne rešava uvek tako što ćemo biti okruženi ljudima. Ponekad je dovoljno da imamo jednu osobu sa kojom možemo iskreno da razgovaramo.
To može biti partner, prijateljica, sestra, druga mama ili neko ko neće pokušavati da vas savetuje, već da vas sasluša.
Nekim ženama pomaže da tokom dana planiraju makar jedan kontakt sa odraslom osobom. To ne mora biti dug razgovor niti izlazak. Nekada je dovoljno deset minuta telefonskog razgovora, kratka kafa sa prijateljicom ili poruka nekome kome verujete.
Takođe, mnoge mame osećaju olakšanje kada upoznaju druge roditelje koji prolaze kroz slične izazove. Grupe podrške, radionice za roditelje, šetnje sa bebama ili lokalna okupljanja roditelja često pružaju priliku da žena shvati da nije jedina koja se ponekad oseća umorno, nesigurno ili preplavljeno.
Važno je i da sebi dozvolite da govorite o usamljenosti. Mnoge žene osećaju stid zbog toga, jer veruju da bi trebalo da budu potpuno ispunjene vremenom koje provode sa bebom.
Ali potreba za društvom drugih odraslih ljudi ne nestaje kada postanemo roditelji.
Naprotiv. U periodu velikih promena i prilagođavanja često nam je potrebnija nego ikada.
Ako osećaj usamljenosti traje nedeljama, postaje sve intenzivniji ili imate utisak da se polako povlačite iz odnosa sa ljudima koji su vam važni, razgovor sa psihologom ili drugim stručnjakom može biti dragocena podrška.
