Postpartum, odnosno period nakon porođaja, često se posmatra kao vreme oporavka mame i prilagođavanja bebe. I to jeste tačno. Ali ono što se ređe kaže naglas jeste da je to period u kojem se rađa – cela porodica.
Ne rađa se samo beba.
Rađa se mama.
Rađa se tata.
I počinje jedan potpuno novi odnos – sa sobom, sa partnerom i sa detetom.
U tim prvim nedeljama i mesecima, pažnja je najčešće usmerena na bebu. Da li jede, da li spava, da li napreduje. Između tih pitanja, lako se izgubi ono što se dešava sa odraslima u toj priči.
A zapravo, postpartum je duboka promena za oboje.
Za mamu, to je vreme oporavka – fizičkog i emocionalnog. Telo se menja, hormoni osciliraju, svakodnevica više ne liči ni na šta poznato. Istovremeno, tu je i nova uloga, puna ljubavi, ali i odgovornosti, nesigurnosti i preispitivanja.
Za tatu, to je često period u kojem pokušava da pronađe svoje mesto. Između želje da pomogne, brige za partnerku i povezivanja sa bebom, mnogi očevi se suočavaju sa osećajem da ne znaju dovoljno ili da nisu dovoljno uključeni – iako to žele.
Šta je tada najvažnije?
U ovom periodu ne postoje savršeni dani. Postoje dani u kojima se učite jedni drugima.
Važno je da mama ne ostane sama u brizi. Podrška partnera nije dodatak, ona je osnova. Bilo da je u pitanju noćno ustajanje, presvlačenje bebe, donošenje čaše vode tokom dojenja ili jednostavno prisustvo – sve to pravi razliku.
Jednako je važno da tata dobije prostor da bude uključen. Ponekad to znači da mu treba poverenje, nekad ohrabrenje, a nekad samo prilika da pronađe svoj način povezivanja sa bebom.
Postpartum je vreme u kojem se odnos između partnera menja. Umor, manjak sna i nove obaveze mogu doneti napetost. Zato su razgovor i razumevanje ključni. Ne mora sve biti savršeno izgovoreno, ali je važno da postoji želja da se čujete i razumete.
